Tih je godina bilo teško biti Isusov prijatelj, pričala mi je moja baka. Fratri su za narod bili jako važni, uostalom kao i sada. Imati fratra značilo je imati oslonac. Kada ti nešto nije bilo jasno, pitaš fratra. Oni su učili narod, pomagali najugroženijima. Ljudi su se rado odazivali na radne akcije…
I jednoga dana ljudska bijeda pokazala se u svoj svojoj »moći«. »Odreci se Isusa i ostat ćeš profesor. Imat ćeš sve! Bit ćeš ugledan!« govorio je neprijatelj moga naroda našemu narodu.
Odreci se Isusa i imat ćeš sve! Koja glupost!
Tek s Isusom imaš sve. Bogat je onaj tko ima Boga.
Hrabri fratar, najstariji, uzima križ i ljubi ga. Poput apostola Tome kaže: »Bog moj i sve moje!«
Da, hrabar fratar. Hrabrost je dar Duha Svetoga koji ga je osnažio u smrtnoj muci, poput Isusa u njegovoj.
Stariji su uzor mladima. Kao što i ja učim od starijih, tako su i mlađi fratri učili od starijih fratara.
O, sretnih li vas, naši mučenici, koji ste izdržali i niste pokleknuli. Nije to bilo lako! Ali, to je snaga vjere.
Danas su pobijeni fratri naš ponos, naši zagovornici. Nadam se da nam se ovako nešto ne će nikada više dogoditi.
Dragi Isuse, daj mi snage da mi Ti uvijek budeš na prvome mjestu. Širokobriški mučenici, zagovarajte nas kod Boga kojega gledate licem u lice, oči u oči.
Ana Marija Martinović, IX. b, OŠ Kočerin